Црква Светог Николе у Жабљу почела је да се гради одмах по пресељењу Жабаљчана са Тисе 1784. да би монументални храм какав данас имамо био започет 1832. а довршен 1835 године. У Буни из 1848. Жабаљ је спаљен па је страдао и свети храм. Његова обнова започета је 1851. године. Црква је зидана у барокном, неокласицистичком стилу са полукружном олтарском апсидом. Храм је дугачак 36 метара, широк 12, а торањ је висок 53 метра. Убраја се у највеће и најлепше храмове у Бачкој. Иконостас је рађен у стилу бидермајера према нацрту архитекте Светозара Ивачковића 1884. године. Иконе на иконостасу је исликао на платну академски сликар из Великог Бечкерека (Зрењанина) Јозеф Гојгнер, 1885. године. Зидни живопис је 1980. године израдио новосадски сликар Димитрије Риђички. Унутрашњост цркве краси Трон Пресвете Богородице Тројеручице који је у по узору на средњовековне иконостасе урадио у дуборезу Бранислав Николић из Крагујевца, а икону Тројеручице живописале су монахиње манастира Бођани.

Црква Снежне Госпе у Жабљу, ова римокатоличка црква у Жабљу, саграђена је 1824. године, у славу Девице Марије, иако се о потреби градње ове цркве говори још 1808. године у извештају надвојводе Лудвига. Цркву је освештао каноник Михајло Чупор 1826. године. У време буне 1848/49. године, црква је изгорела, али је обновљена. Први свештеник у њој био је Франц Шрамко (1824-1841).

Црква Светог Вазнесења у Ђурђеву је подигнута 1802. године а страдала је као и други храмови 1848. године. Иконостас је насликао Павле Симић 1859. године, а сачувани су: трон Пресвете Богородице и Архијерејски трон. Стари иконостас Павла Симића црквена општина је 1810. године уступила јеромонаху манастира Житомислића, Симеону Ђаковићу. Постојећи иконостас израдио је Јосиф Нукић, столар из Новог Сада, 1911. године. Већину икона живописао је Јован Кешански. Храм поседује вредне богослужбене књиге: „Меч духовни“ штампан у Кијевско-печерској лаври 1666. године, што значи да је књига стара готово три и по века, затим „Зборник“ различитих поучних проповеди штампан у Москви 1760. године и „Минеј“ за месец септембар штампан у Москви 1724. године.

Грко-католички храм Рођење Пресвете Богородице у Ђурђеву започет је у пролеће 1900. године, а крајем исте године на дан Светог Михајла је освећен. Иконостас је постављен пар година касније, али није познато ко је аутор икона. Постоји само податак да су иконе рађене у Словачкој. Осликавање интеријера обављено је 1914. године од стране новосадског сликара А. Ходовањија, а обновљено руком Василија Ујфулашија, пореклом из овог места. Храм краси 16 новопостављених витража, који су рад свештеника Михајла Холошњаја.

Црква Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Госпођинцима је давно у прошлости била посвећена Пресветој Богородици (Великој или Малој Госпојини), па је тако и насеље добило име. Храм је обновљен након Буне из 1848. године у класицистичком, бидермајер стилу. Иконостас је у богатој еклектичарској резбарији рад Јохана Кистнера, израђен је између 1860. и 1870. године. Позлату је радио бечки мајстор Топфер истих година. Никола Алексић осликао је иконе 1855/56. али радио је извесне измене и поправке и седамдесетих година деветнаестог века. Иконе се живописане уљаним бојама на платну које је затим каширано на дрвену подлогу. Зидне слике урадио је такође Никола Алексић између 1860. и 1872. године. Црква има четири звона која су из 1923. године.

Грко-католички храм Светог архангела Михаила у Госпођинцима саграђен је 1970. године у време управљања парохијом свештеника Јулијана Хорњак-Кухара. Парохијски дом подигнут је залагањем протојереја ставрофора Јоакима Холошњаја 2000. године. Најзначајније културно добро парохије представља „Напристолно Јеванђеље“ из прве на овим просторима, 1752. године саграђене, гркокатоличке цркве брвнаре Светог чудотворца мир-ликијског Николаја у Руском Крстуру. Јеванђеље, штампано у Синодалној московској штампарији крајем прве половине XИX века, поклоњено је након проглашења самосталне капеланије 1934. године, а у циљу иницирања редовног чинодејствовања, цркви Светог архангела Михаила у Госпођинцима