Подручје општине Жабаљ насељено је у континуитету од млађег каменог доба до данас. О томе сведоче бројни комплекси лоцирани углавном на високим терасама старе обале Тисе, Јегричке и Мале баре. Једни крај других налазе се остаци насеља из неолита, бронзаног и гвозденог доба, некрополе Келта, полуземунице Сармата и силоси Словена (бројан и богат материјал прикупљен овде чува се у музеју Војводине).

Вредне помена су колекција сребрног новца из Госпођинаца, колекција сребрног накита из Чуруга (6.век п.н.е), оружје Скордиска, керамика и оруђа од камена, кости и метала. Од краја 9-ог века подручје општине је у склопу Угарске и насељено је Србима. Простор општине је у власти Турака од 1541. године и припада нахији Тител, а житељи су искључиво Срби, насељени у десетак села од којих три постоје и данас: Чуруг, Жабаљ и Госпођинци.

Од 1699. до 1918. године подручје је под влашћу Хабсбуршке монархије. За потребе одбране границе од Турака 1763. године формиран је Шајкашки граничарски батаљон, у чији је састав улази Жабаљ, а од 1769. године и Чуруг и Госпођинци. Дефинитивно је комплетиран 1800. године пресељењем Срба из Темерина на локацију данашњег Ђурђева. Батаљон се истакао у ратовима против Турака и у сукобу са Мађарима 1848/49. године. Априла 1849. године села општине су спаљена, а становништво масовно страдало током ратних операција. Након укидања Војне границе 1873. године, становништво се расељава и тако омогућава усељење масе Немаца, Мађара, Русина и Јевреја при чему овај део Шајкашке губи Српски етнички карактер.

Крајем 1918. године места среза Жабаљ улазе слободно израженом вољом својих грађана у састав Краљевине Србије, односно Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Током 1941. године територија жабаљског среза је под окупацијом Мађара, у којој је само почетком 1942. године страдало 2000 људи. Територија општине је ослобођена у октобру 1944. године.